Anemija ili malokrvnost znači da je broj crvenih krvnih zrnaca, odnosno eritrocita ili vrednost
hemoglobina niža od referentnih vrednosti za pol i životnu dob. To je jedan od najčešćih poremećaja koji
se nalaze prilikom laboratorijskih pregleda. Uzroci anemije mogu biti različiti te postoje i različite vrste
anemija.
Mogu da nedostaju neke od gradivnih materija neophodnih za stvaranje eritrocita npr. gvožđe, vitamin
B12 ili folna kiselina. Nekad je razlog malokrvnosti gubitak krvi vidljivim krvarenjima ili hroničnim
gubitkom malih količina krvi, nevidljivim golim okom, obično putem stolice što nazivamo okultnim
krvarenjima. Životni vek eritrocita može biti skraćen toliko da organizam to ne može da nadoknadi čak
iako se u kostnoj srži poveća njihovo stvaranje nekoliko puta u odnosu na normalnu situaciju, a nekad je
problem u samoj kostnoj srži u kojoj se, bez obzira što su svi neophodni gradivni činioci prisutni u
adekvatnoj količini, ne proizvodi dovoljan broj crvenih krvnih zrnaca.
Najčešća, a i u opštoj populaciji najpoznatija anemija je sideropenijska, odnosno ona koja je posledica
nedostatka gvožđa. Za ovu anemiju obično kažemo da nije primarna hematološka bolest nego znak neke
druge bolesti. Deficit gvožđa nastaje iz nekoliko razloga, a to su neadekvatan unos što je u populaciji
odraslih u našoj sredini retko, nesklad između unosa i trenutnih potreba, neadekvatna apsorpcija i
iskoristljivost unetog gvožđa ili gubici krvarenjem. Veće potrebe za gvožđem su kod dece u rastu i
razvoju, kod žena tokom trudnoće i dojenja i kod ljudi koji se oporavljaju od nekih bolesti.
S obzirom na to, ukoliko se ustanovi malokrvnost, pored lečenja, apsolutno je neophodno uraditi i
dijagnostičke preglede kako bi se našao uzrok anemije. Sideropenijska anemija kod žena u generativnom
dobu najčešće je posledica obilnijih i učestalijih menstrualnih krvarenja, ali su i drugi razlozi mogući. Kod
muškaraca i kod starijih oba pola najčešće je problem negde u sistemu organa za varenje. To je i razlog
zašto će Vam se, ako imate ovu anemiju, savetovati da odete na pregled i kod gastroenterologa, a kod
žena i kod ginekologa. Lečenje sideropenijske anemije treba da traje dovoljno dugo da se popune i
rezerve gvožđa u organizmu, obično kažemo da je to oko 5 meseci, odnosno 3 meseca nakon potpune
normalizacije vrednosti krvne slike. Preparati gvožđa su takođe različiti, kad postoji malokrvnost
savetuju se oni koji imaju terapijsku dozu gvožđa. Često se dešava da ljudi uzimaju suplemente koji im se
ponude jer se lakše podnose, ali u njima ne bude adekvatna količina gvožđa što dovodi do toga da se
malokrvnost ne popravi u očekivanom vremenskom periodu. Retke su situacije gde je neophodno
umesto preparata koji se unose na usta primeniti intravenski preparat gvožđa i u tom slučaju će količina
leka koji je neophodno dati zavisiti od vrednosti hemoglobina. S obzirom da organizam ne može
prirodnim putem da se oslobodi viška gvožđa ovu terapiju prepisujemo samo ukoliko smo sigurni da je
neophodna.
Druge vrste anemija zahtevaju i dodatne laboratorijske preglede, nekad i specifičnu hematološku
dijagnostiku koja počinje pregledom obojenog razmaza periferne krvi. U situacijama kad se sumnja da je
uzrok anemije poremećaj na mestu stvaranja krvnih ćelija, odnosno u kostnoj srži, savetovaće se
invazivna hematološka dijagnostika koja podrazumeva aspiracionu punkciju i/ili biopsiju kostne srži.
