Gotovo svi smo čuli do sada da ako imamo negativne misli privlačimo negativnosti u svoj život a
ako imamo pozitivne misli privlačimo pozitivno u svoj život. Ovo je svakako opšte prihvaćeno i to
izgleda ukratko ovako- Kakve su ti misli, takav ti je život. Hm, pa da li je to baš tako, da li je baš
uvek sve do nas?
Svakako negativne misli su jedan od najčešćih simptoma anksioznog poremećaja. Anksioznost
gotovo onemogućuje skretanje misli sa stvari o kojima ne želimo da razmišljamo. Te misli su
retko kad pozitivne i obično imaju veze sa strahovima ili emocijama, a u mnogim slučajevima
takve misli izazivaju još jaču ankioznosti ili čak i opsesivni poremećaj. Psihološke studije su
pokazale da je najgori način da pokušamo da se odupremo negativnim mislima, odnosno da
ih potiskujemo. Ova istraživanja su potvrdila da u procesu potiskivanja zapravo evociramo da se
one vrate još jače i tako sve opet iznova i iznova a mi smo i dalje u problemu.
Negativne, opsesivne, prisilne i iracionalne misli karakteriše njihova upornost, trajanje i javljanje
mimo naše volje. Te misli ne samo da nam kvare raspoloženje, već remete našu koncentraciju,
motivaciju i osećaj da imamo kontrolu nad sobom. Međutim, jedna stvar koja je zajednička svim
tim mislima jeste značajan stres koji izazivaju i kada se jave nemoguće je skrenuti misli na nešto
drugo dok se nešto ne uradi.
Kada se osoba plaši npr. bakterija/ bolesti javlja se neprestana potreba za pranjem ruku. Kada
se osoba plaši da nije zaključala vrata, neprestano ustaje da ih proverava ili ih zaključava po
nekoliko puta. Od bitnog je značaja da se zna da anksioznost izaziva takve misli. Način na koji
anksioznost menja biohemiju u mozgu značajno otežava fokusiranje na pozitivne stvari i
napominjem da nije vaša krivica ako ne možete da zaboravite na takve misli.
Prvo i najvažnije, što moramo naučiti jeste da prihvatimo svoje misli i da jasno kažemo šta su
one: a one su simptom naše anksioznosti. Morate prestati da krivite sebe i da se osećate kao da
morate da odbacite takve misli, to je ono što svakodnevno mežemo da učunimo za sebe.
Prihvatanje je jako bitno. Te misli nisu pod našom kontrolom i od nas se ne očekuje da ih
kontrolišemo. Ako naučite kako da ih prihvatite kao prirodan simptom poremećaja koji imate
mnogo ćete se lakše izboriti sa njima.
To je veoma teško, ali rešivo je. Ove misli su to što jesu i mogu vas navesti da radite čudne stvari
ali šta s tim? Koga briga da li vi zaključavate vrata po tri puta ili perete ruke mnogo češće nego
prosečna osoba? To svakako jeste nešto čega morate da se rešite, ali dok se javljaju one su isto
što i prehlada. Sigurno se ne ljutite na sebe zato što kijate, zar ne? Zato ne treba da se ljutite na
sebe zato što imate takve misli niti da ih vidite kao ružan deo sebe.
Jedan od razloga zašto prisilne misli nastaju jeste zato što im se posvećuje velika pažnja. I iz tog
razloga glavni cilj treba da bude da se takve misli prepoznaju i okarakterišu kao bezopasne misli
kojima se ne mora posvetiti pažnja.
Prisilne misli kod anksioznosti ponekad su i potpuno besmislene. Osobama se često događa da
brinu čak iako sami uviđaju da za to ne postoji poseban razlog. Kao i kad ostalih vrsta prisilnih
misli, psihoterapija daje dobre rezultate i u radu sa besmislenim prisilnim mislima. Ako imamo
ovu vrstu misli važno je da što pre otpočnemo ozbiljan psihoterapijski proces, bez obzira na stid,
strah od ludila i osećaj neadekvatnosti koji one izazivaju. Psihoterapeut je osoba koja se sa ovom
vrstom teškoća sreće u svakodnevnoj praksi.
Zašto je bitno potražiti stručnu pomoć čak i kod prisilnih misli i anksioznosti, jer samopomoć
često ne može da zameni psihoterapiju. Psihoterapijski rad može biti posebno važan i kod
besmislenih prisilnih misli.
Prvo i najvažnije,a rekla sam i ponavljam još jednom, morate naučiti da prihvatite svoje misli i
da jasno kažete šta su one: a one su simptom vaše anksioznosti, morate prestati da krivite sebe i
da se osećate da morate daodbacite takve misli a kvalifikovan terapeut će vas naučiti kako da se
rešite opsesivnih misli.
Ali treba istaći da nisu sve opsesivne misli simptom anksioznog poremećaja i da milioni ljudi
širom sveta imaju takve “bubice” a opet nemaju anksiozni poremećaj.
Opsesivne misli i kompulsivno delovanje moraju biti sastavni deo anksioznog poremećaja i
moraju se javljati često u tolikoj meri da utiču na svakodnevni život.
Ako povremeno imate opsesivne misli, ili čak i neku kompulsivnu radnju koja se javlja tu i tamo,
to ne znači da imate opsesivno-kompulsivni poremećaj i takve misli nemaju neki bitan značaj.
Međutim, ako vam opsesivne misli izazivaju jak stres i utiču na svakodnevnu rutinu, veoma je
verovatno da ste anksiozni. I tada je kvalifikovan terapeut veoma bitan da vas naučiti kako da se
rešite opsesivnih misli.
Nemojte računati na to da će opsesivne misli nestati za dan dva, jer neće. Neće nestati tako brzo
jer ste vi mnogo energije i vremena investirali u to da im se opirete. I tada treba da naučite
i primenjujete nešto suprotno tome. Za to treba vremena i praktikovanja u praksi ali budite
uporni i uspećete.
